Ljudi ne postaju intimni partneri odmah nakon što se upoznaju. Intiman odnos se gradi postepeno, kroz seriju koraka ili faza. Može se desiti da partneri ne posmatraju odnos na isti način; jedna osoba može smatrati da je odnos dostigao stadijum intimnosti, dok druga ne mora imati isti doživljaj.
KONTAKT
U ovom stadijumu kontakt je površan i relativno bezličan. Osobe razmenjuju osnovne informacije („Zdravo, moje ime je Mihajlo.“), iniciraju interakciju („Mogu li da ti se pridružim?“) i angažuju se u komunikaciji kojom drugom pozivaju na upoznavanje („Mogu li da te častim pićem?“). Prema nekim istraživačima, upravo u ovoj fazi – u prva četiri minuta inicijalne interakcije – odlučujemo da li želimo da probamo da ostvarimo odnos sa dotičnom osobom (Zunin & Zunin, 1972).
U stadijumu kontakta fizički izgled je naročito važan zato što je to karakteristika koja je očigledna, i zbog toga obično igra važnu ulogu u kreiranju prvog utiska o osobi. Međutim, putem verbalnog i neverbalnog ponašanja, lične karakteristike kao što su pristupačnost, toplina, otvorenost i energičnost, takođe, moguće je uočiti.
POVEZANOST
Doživljaj zajedništva i konekcije se razvija u ovom stadijumu. Osobe eksperimentišu i pokušavaju da saznaju više o drugome. U početnoj fazi povezivanja dolazi do nekakve vrste testiranja: želimo da proverimo da li je naša početna pretpostavka o drugome tačna.
S tim ciljem koristimo strategije koje nam mogu pomoći da dostignemo naredni stadijum – intimnost. Na primer, intenziviramo kontakt sa partnerom; pokazujemo znake pažnje u vidu poklona, čestitki, ili cveća; radimo na tome da povećamo svoju atraktivnost; flertujemo sa drugima i pravimo partnera ljubomornim; i postajemo fizički intimniji sa partnerom (Tolhuizen, 1989).
Povezanost u osnovi znači povećanje količine komunikacije između ljudi. Komunikacija može da se odvija direktno, putem razgovora u ličnom kontaktu, ili indirektno, putem medija kao što su tekstualne poruke, chat, pisma, i sl. To znači da ljudi oslikavaju svoja razmišljanja i osećanja o osobi koristeći različite medije kako bi učvrstili odnos.
INTIMNOST
Kontakt i povezanost doprinose razvoju odnosa, što predstavlja korak ka intimnosti. U stadijumu intimnosti osobe postaju još više posvećene jedna drugoj i uspostavljaju odnos bliskosti. Često postaju deo društvene mreže svog partnera. Zadovoljstvo odnosom u ovoj fazi počinje da raste. Intimnost se definiše kao osećanje da možemo da budemo iskreni i otvoreni u vezi sebe i u vezi razmišljanja i osećanja koja ne otkrivamo u drugim odnosima (Mackey, Diemer, & O’Brien, 2000).
U ovom stadijumu partneri definišu sebe kao „par“, međusobno i javno, odnosno pred porodicom, prijateljima i drugim ljudima.
U stadijumu intimnosti ljudi su mnogo više angažovani u životu drugog i mnogo više utiču na drugog nego u prethodnim fazama. Potrebno je mnogo poverenja, otvorenosti, prihvatanja i strpljenja kako bi intimnost mogla da raste i da se razvija. U suprotnom, konflikti i nerazumevanje usled nedostatka poverenja i otvorenosti mogu da dovedu do narušavanja odnosa.
DETERIORACIJA ODNOSA
Stadijum deterioracije ili narušavanja odnosa karakteriše slabljenje veze između partnera. U početku se obično javlja unutrašnje nezadovoljstvo: počinjete da osećate lično nezadovoljstvo svakodnevnom interakcijom i da posmatrate zajedničku budućnost u negativnom svetlu. Ako nezadovoljstvo nastavi da raste, dolazi do interpersonalne deterioracije: počinjete da se povlačite i udaljavate sve više i više. Sve manje vremena provodite zajedno. Kada ste zajedno vlada neprijatna tišina, delite sve manje tajni, fizički kontakt postaje ređi i oseća se nedostatak psihološke bliskosti. Konflikti postaju češći, a njihovo razrešenje teže.
Deterioracija odnosa uključuje određene komunikacione obrasce. Ovi obrasci se delimično javljaju kao odgovor na deterioraciju; komunicirate na taj način zbog toga što osećate da je odnos u problemu. Međutim, ovi obrasci deluju i uzročno: način na koji komunicirate u velikoj meri određuje sudbinu vašeg odnosa.
Ovi obrasci komunikacije karakterišu narušen odnos:
- Povlačenje. Sve veća potreba za samoćom i prostorom za sebe, manje dodirivanja i kontakta očima, nedostatak želje za razgovorom, naročito za slušanjem onoga što partner želi da kaže. Ponekad partneri ćaskaju, ne kao uvod u ozbiljniji razgovor, već sa namerom da izbegnu važna pitanja o međusobnom odnosu.
- Sve manje govorite o sebi. Ako odnos zamire, vrlo verovatno više ne osećate potrebu da delite svoja razmišljanja i osećanja sa partnerom, ili smatrate da mu se više ne može verovati da će biti podržavajući i prihvatajući.
- Sakrivanje istine. Nekada ljudi koriste laži kako bi izbegli raspravu oko toga zašto su ostali napolju celu noć, zbog čega se nisu javili, ili zbog čega su viđeni sa pogrešnom osobom na pogrešnom mestu. Ponekad lažu iz osećanja stida. Kako god, problem sa prikrivanjem istine je u tome što dolazi do eskalacije i stvaranja klime sumnje i nepoverenja na kraju.
- Pohvale zamenjujete kritikama. Ponašanje koje ste nekada hvalili, sada kritikujete. Često se samo ponašanje nije značajno promenilo; promenio se vaš pogled na ponašanje. Nešto što je bilo slatka navika sada vas nervira; nešto što je bilo „drugačije“ sada postaje neprihvatljivo. Kada se odnos urušava, dolazi do pada molbi za prijatnim ponašanjem („Hoćeš li mi napraviti moj omiljeni kolač?“) i porasta zahteva za prestankom neprijatnog ponašanja („Hoćeš li prestati da držiš monopol nad računarom?“). Čak i ljubazno obraćanje deteriorira od „Dragi, da li bi mi skuvao kafu?“ do „Hoćeš li mi doneti kafu?“ do „Gde je moja kafa?“.
U nekim slučajevima, deterioracija može da zbliži ljude i učvrsti odnos, ako partneri uspeju da reše probleme, zbog toga što tokom tog procesa bolje upoznaju jedno drugo i nauče kako da se nose sa međusobnim razlikama.
POPRAVAK ODNOSA
Kada dođe do narušavanja odnosa neki ljudi će se zaustaviti i pokušati da prevaziđu probleme i poprave odnos. Drugi će ići – bez zaustavljanja i bez razmišljanja – u pravcu pogoršanja i prekida odnosa.
Da bi se odnos popravio, osoba prvo mora da razmisli šta je krenulo po zlu i razmotri načine na koje problemi mogu da se prevaziđu. U ovoj fazi osoba će verovatno morati da razmisli o promeni sopstvenog ponašanja ili o promeni svojih očekivanja od partnera. Takođe, verovatno će morati da evaluira dobiti od veze takva kakva je sada i dobiti od prekida odnosa.
Ako odluči da želi da popravi odnos, osoba će tada razgovarati sa partnerom o poteškoćama u odnosu, o tome kakvu promenu želi, i eventualno šta je spremna da učini i šta očekuje od svog partnera da uradi. Ovo je stadijum pregovaranja i uspostavljanja novih dogovora i novog ponašanja. Partneri mogu da pokušaju da sami reše problem, ili da se obrate porodici i prijateljima za savet, ili potraže stručnu pomoć.
PREKID ODNOSA
Kada dođe do prekida odnosa, uglavnom prvo dolazi do interpersonalnog razdvajanja: neko će se možda odseliti iz zajedničkog stana, nakon čega osobe počinju da žive odvojenim života. Ako se ispostavi da im je tako bolje nego jedno sa drugim, onda obično sledi socijalna ili javna separacija. Izbegavanje bivšeg partnera i povratak na „single“ status označavaju prekid nekadašnjeg partnerskog odnosa.
Prekid odnosa ne mora da podrazumeva prekid svakog kontakta sa bivšim partnerom, već pre redefinisanje odnosa. Neki ljudi ostanu prijatelji koji se povremeno obilaze i pomažu, dok je drugima takva situacija previše bolna i nezamisliva. Proces komunikacije i priroda odnosa određeni su karakteristikama njihove ličnosti.
Ovo su koraci koje možete preduzeti kako biste ublažiti emotivnu patnju tokom i nakon prekida veze:
- Izađite iz zatvorenog kruga usamljenost-depresivnost. U većini slučajeva, na sreću, ova osećanja su privremena. U slučaju da depresivnost ne prolazi, ili ometa svakodnevno funkcionisanje, verovatno je vreme da potražite profesionalnu pomoć.
- Budite neko vreme sami. Oduprite se iskušenju da uskočite u novu vezu dok još imate snažna osećanja prema bivšem partneru i pre nego što budete sposobnosti da objektivno procenite novu osobu.
- Osnažite samopouzdanje. Ako odnos nije uspeo, može se desiti da osećate manjak samopouzdanja zbog toga. Vaš zadatak tada je da povratite pozitivnu sliku o sebi kako biste efikasno funkcionisali.
- Potražite podršku. Traženje podrške od strane drugih ljudi je jedan od najboljih protivotrova za osećanje tuge nakon raskida veze. Recite prijateljima i porodici o vašoj situaciji – u opštim crtama, ako želite – i jasno iznesite da vam je potrebna podrška. Potražite ljude koji su pozitivni i negujući, i držite se podalje od onih koji će obojiti svet u još tamnije boje ili vas okriviti za ono što se desilo.
Izvor: DeVito’s Six-Stages Model of Relationship Development