Da li ste poznavali osobu koja ima patološku potrebu da se svidi svima? Prema psihoaalitičarki Karen Hornaj, ovo ponašanje je odraz neurotske potrebe za prihvatanjem i odobravanjem.
U svojoj knjizi „Samoanaliza“ (1942), Hornajeva je predstavila teoriju neuroza, opisujući različite tipove neurotskog ponašanja kao rezultat preteranog korišćenja strategija za prevazilaženje bazične anksioznosti.
Kako nastaje bazična anksioznost i koje vrste neurotskih potreba postoje?
Hornajeva je smatrala da se neuroze razvijaju iz bazične anksioznosti uzrokovane interpersonalnim odnosima. To mogu biti različite vrste problema kao što su „direktna ili indirektna dominacija, ravnodušnost, nepredvidivo ponašanje, nedostatak uvažavanja bazičnih dečijih potreba, nedostatak pravih smernica u detinjstvu, potcenjivački stavovi, previše divljenja ili potpuno odsustvo divljenja, nedostatak sigurnosti i topline, situacije kada dete mora da bira stranu kada se roditelji svađaju, previše ili premalo odgovornosti, prezaštićavanje, izolacija od druge dece, nepravda, diskriminacija, neispunjena obećanja, neprijateljska atmosfera, itd.“
Prema rečima istaknute psihoanalitičarke, postoje tri strategije na koji način se ljudi nose sa bazičnom anksioznošću, odnosno, tri grupe neurotskih potreba:
- Ponašanje ka drugim ljudima – Traženje potvrde i prihvatanja od strane drugih, što se često opisuje kao preterana „lepljivost“ za druge ljude kod prenaglašene upotrebe ove strategije.
- Ponašanje od drugih ljudi – Otuđenost i povučenost. Ljudi koji preterano koriste ovu strategiju uglavnom se opisuju kao hladni, ravnodušni i odsustni.
- Ponašanje protiv drugih ljudi – Ekspanzivnost i agresivnost. Ovi ljudi često ispoljavaju bes, neprijateljstvo prema drugima i potrebu za kontrolom, zbog čega se opisuju kao teški, dominantni i neprijatni.
Dobro adaptirani pojedinci koriste sve tri strategije za prevazilaženje bazične anksioznosti, menjajući fokus u zavisnosti od unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Problem nastaje onda kada se neki od interpersonalnih stilova preterano koristi, zbog čega strategija za prevazilašenje bazične anksioznosti poprima izgled neurotske potrebe: recimo, traženje potvrde i prihvatanja od strane drugih je normalna ljudska potreba, međutim, neurotska potreba nastaje onda kada se osoba samonipodaštava i oseća da ne vredi ako je drugi ne prihvataju. Slično, svi imamo potrebu za isticanjem i dokazivanjem, ali kod neurotske potrebe osoba je spremna da ugrozi drugog da bi ostvarila svoj cilj.
Karen Hornaj je identifikovala 10 neurotskih potreba:
- Neurotska potreba za prihvatanjem i odobravanjem
Ova potreba se opisuje kao preterana želja da se svidimo drugima, udovoljimo drugim ljudima i ispunimo njihova očekivanja. Izrazita osetljivost na kritiku i odbacivanje, kao i strah od negativne reakcije drugih su karakteristike ove potrebe.
- Neurotska potreba za partnerom koji će preuzeti brigu o mom životu
Ovi ljudi su fokusirani na partnera i u strahu da će ih partner napustiti. Neretko, ovi pojedinci pridaju previše važnosti ljubavi i veruju da ako imaju nekog pored sebe, to će rešiti sve njihove životne probleme.
- Neurotska potreba da se život ograniči unutar uskih okvira
Individue sa ovom neurotskom potrebom teže da ostanu nevidljivi i neprimetni. Ne traže mnogo od života i zadovoljavaju se sa malim. Izbegavaju da žude za materijalnim, često stavljaju svoje potrebe na poslednje mesto i imaju tendenciju da umanjuju značaj svojih talenata i sposobnosti.
- Neurotska potreba za moći
Osobe sa ovom neurotskom potrebom teže moći iz ličnih interesa. Obično se dive snazi, preziru slabost, iskorišćavaju druge ljude ili teže dominaciji. Plaše se ličnih ograničenja, bespomoćnosti i situacija koje ne mogu da kontrolišu.
- Neurotska potreba za manipulacijom
Ljudi sa ovom potrebom posmatraju druge kroz korist koju mogu da dobiju. Ponosni su na svoju manipulativnost i često fokusirani na smišljanje načina kako da izmanipulišu drugog da bi došli do novca, seksa, moći ili tuđih ideja.
- Neurotska potreba za prestižom
To su ljudi koji sebe posmatraju i vrednuju kroz socijalnu pažnju i status u društvu. Materijalne stvari, lične karakteristike, profesionalna dostignuća, pa čak i bliske osobe vrednuju se na osnovu prestiža. Ove osobe se plaše javne osude i gubitka socijalnog statusa.
- Neurotska potreba za divljenjem
Radi se o narcisoidnim osobama koje imaju preuveličano mišljenje o sebi. Žele da im se drugi dive na osnovu te narcisoidne predstave o sebi, a ne osnovu toga kakvi su zaista.
- Neurotska potreba za ličnim dostignućima
Prema mišljenju autorke, ljudi povećavaju ambicije i guraju sebe ka postizanju sve večih i većih uspeha zato što se u osnovi osećaju nesigurno. Plaše se neuspeha i konstanto osećaju potrebu da podižu prečku kako bi postigli više od drugih, ili premašili sopstvene ranije uspehe.
- Neurotska potreba za samodovoljnošću i nezavisnošću
Ove osobe pokazuju mentalitet „samotnjaka“. Distanciraju se od drugih sa željom da izbegnu ograničenja ili zavisnost od drugih. Smatraju da su drugi ljudi krivi za njihove probleme.
- Neurotska potreba za savršenošću i nepobedivošću
Ovu potrebu karakteriše težnja za apsolutnom nepogrešivošću. Zajednička crta osobama sa ovom neurotskom potrebom jeste neprekidno traženje ličnih mana sa ciljem da se nesavršenosti isprave ili sakriju.
Pored teorije o neurotskim potrebama, jedno od njenih najvećih dostignuća predstavlja i ideja da su ljudi sposobni da utiču na sopstveno mentalno zdravlje jer imaju ugrađenu sklonost ka samoostvarenju. Ako se uklone prepreke za rast, pojedinac će se razviti u zrelu, potpuno ostvarenu odraslu osobu, baš kao što se žir razvije u hrast…
Izvor:
Horney K. Self-Analysis. New York: Norton; 1942.
Langenderfer G. Karen Horney. Muskingum College.
http://www.muskingum.edu/~psych/psycweb/history/horney.htm.