Doprinos ženskih psihologa se često izostavlja iz psiholoških udžbenika. Međutim, postoji mnogo žena u psihologiji koje su dale značajan doprinos i pomogle da se oblikuje razvoj ove nauke.
Šta se desilo sa ženama u istoriji psihologije?
Dominacija muških mislilaca na listi pionira u ranoj istoriji psihologije je ubedljiva, ali zapravo žene su doprinosile razvoju psihologije od najranijih dana. Procenjuje se da je na početku XIX veka 1 od 10 psihologa u Sjedinjenim Američkim Državama bila žena. Međutim, mnoge od njih su se suočavale sa diskriminacijom, preprekama i poteškoćama. Mnogima nije bilo dozvoljeno da studiraju sa muškarcima, nisu im dodeljene diplome koje su zaslužile, ili su nailazile na poteškoće da dođu do akademskih pozicija na osnovu kojih bi mogle da se bave istraživačkim radom i objavljuju svoje radove.
Uprkos preprekama, uspele su da ostave trag vredan pomena. U nastavku teksta predstavićemo neke od njih.
- Ana Frojd (Anna Freud)
Kada čuje ime Frojd, većina ljudi pomisli na Sigmunda. Međutim, ćerka poznatog psihoanalitičara (na slici) je i sama bila uticajan psiholog. Proširila je očeve ideje, razvila polje dečije psihoanalize i uticala na druge mislioce kao što je Erik Erikson.
U njena dostignuća, između ostalih, spada upoznavanje sa mehanizmima odbrane i proširivanje interesovanja za oblast dečije psihologije.
- Meri Ejnsvort (Mary Ainsworth)
Meri Ejnsvort je bila uticajan razvojni psiholog. Njen rad je pokazao važnost zdrave vezanosti u detinjstvu i ona je osmislila tehniku za procenu stilova afektivne vezanosti, poznatu pod nazivom „Nepoznata situacija“. Istražujući kvalitet vezanosti i interakcije između majke i deteta, Ejnsvortova je osmislila eksperiment u kojem se majka i dete nalaze u nepoznatoj prostoriji. Istraživači bi posmatrali detetove reakcije u različitim situacijama, uključujući ulazak nepoznate osobe u prostoriju, kada dete ostane samo sa nepoznatom osobom, i kada se majka vrati u prostoriju.
Njen rad je imao ogroman uticaj na razumevanje stilova vezanosti i kako stil vezanosti utiče na ponašanje kasnije u životu.
- Leta Steter Holingvort (Letta Stetter Hollingworth)
Leta Steter Holingvort je postala poznata zahvaljuljući istraživanjima inteligencije i nadarene dece. Njena druga oblast interesovanja je bila psihologija žena. Preovlađujuće mišljenje u to vreme je glasilo da su žene intelektualno inferiorne u odnosu na muškarce i polunesposobne u periodu menstruacije. Holingvortova je stavila ove pretpostavke na proveru i dokazala da su žene jednako inteligentne i sposobne kao muškarci, bez obzira o kojem periodu meseca se radi. 🙂
Njena izuzetna dostignuća su možda još značajnija ako se uzme u obzir činjenica da je ne samo bila izložena polnoj diskriminaciji i brojnim preprekama koje su proizilazile iz toga, već i da je umrla u 53. godini života. Uprkos kratkom životnom veku, njen doprinos psihologiji je impresivan.
- Karen Hornaj (Karen Horney)
Kada je Sigmund Frojd izneo ideju da žene doživljavaju „zavist zbog penisa“, Hornajeva je uzvratila da muškarci pate od „zavisnosti zbog materice“ i da je njihovo celokupno ponašanje motivisano potrebom da kompenzuju činjenicu da ne mogu da rađaju decu.
Njeno otvoreno pobijanje Frojdovih ideja povećalo je interesovanje za psihologiju žena. Teorija neurotskih potreba i ideja da su ljudi sposobni da utiču na sopstveno mentalno zdravlje predstavljaju neka od njenih najvećih dostignuća.
- Melani Klajn (Melanie Klein)
Plej terapija (play therapy) je tehnika koja se koristi sa ciljem da se pomogne deci da izraze emocije. Psihoanalitičarka Melani Klajn imala je ključnu ulogu u razvoju ove, danas široko rasprostranjene tehnike. Radeći sa decom, primetila je da deca koriste igru kao primarno sredstvo komunikacije.
S obzirom da u radu sa decom mlađeg uzrasta nije moguće primeti neke od poznatih Frojdovih tehnika kao što su slobodne asocijacije, Melani Klajn je počela da koristi plej terapiju kao način da istraži dečije nesvesne emocije, strahove i iskustva.
Njena škola psihoanalize danas se smatra jednom od glavnih na polju psihoanalize.
Nekad su žene činile manjinu u psihologiji, međutim, stvari su se preokrenule. Danas žene čine približno dve trećine studenata psihologije, više od polovine članova Američke Psihološke Asocijacije, i skoro 75 procenata psihologa na specijalizaciji.
Izvor: https://bit.ly/2DjneJc