Sve u vezi čokolade je prijatno – njen ukus, miris, osećaj dok se topi na jeziku. Ove čulne senzacije su rezultat otpuštanja neurotransmitera (uglavnom dopamina) u određenim područjima mozga o kojima će biti više rečeno u nastavku teksta.
Dopamin se oslobađa kada doživljavamo prijatno iskustvo – seks, smeh ili kada gledamo svog omiljenog olimpijskog takmičara kako osvaja zlato. Aktivacija neuronskih puteva za nagradu delimično je uslovljena genetikom, međutim, odgovor ovog sistema se menja i oblikuje u zavisnosti od specifičnih preferencija pojedinca baziranih na životnom iskustvu. Zahvaljujući neuroplastičnosti mozga svako od nas je jedinstven, pa tako postoje i ljudi koji ne vole čokoladu. Navodno!
Dopaminski signal poslat kroz centar za nagradu stvara prijatna osećanja i pozitivnu procenu situacije u frontalnom režnju (deo mozga smešten neposredno iza očiju), pomoću hipokampusa kreira sećanje na prijatno iskustvo uključujući pitanja gde, ko, kada i zašto, i pomoću hipotalamusa skuplja informacije o kalorijskoj i hranljivoj vrednosti namirnica, što je od važnosti za buduće signale gladi i sitosti.
Čokolada (theobroma cacao) sadrži teobromin, sastojak koji se dobija iz semenki kakaoa i koji može da poveća srčani puls i izazove uzbuđenje, zatim, kofein koji razbuđuje, izoštrava pažnju i povećava radnu sposobnost, i masti i šećere koji zbog kalorijske zasićenosti predstavljaju glavni izvor energije za čoveka. Međutim, eksperimenti u kojima su hemijski sastojci čokolade izdvojeni i ubrizgavani u krvotok pokazuju da sastojci sami po sebi, bez osećaja prijatnosti u ustima, ne povećavaju žudnju (craving) za čokoladom.
Dr. Paul Rozin, vodeći istraživač u oblasti izbora hrane, 1994. godine spoveo je studiju sa ciljem da utvrdi koje komponente čokolade mogu da zadovolje žudnju. Učesnicima eksperimenta date su određenim redosledom: Hershey čokodala (koja sadrži sve sastojke: ukus i teksturu – dakle ono što predstavlja osećaj u ustima, šećer, masti i kakao), kapsule sa Hershey kakaoom u prahu (ista količina kakaoa kao u tabli čokolade), slatkiš od bele čokolade (ista količina šećera i kakao putera kao u čokoladi, ali bez ostalih sastojaka kakaoa), i bela čokolada u kombinaciji sa kapsulama kakaoa (dakle svi sastojci čokolade, ali odvojeni). Zadatak učesnika je bio da ocene stepen smanjenja žudnje 90 minuta nakon uzimanja (vreme koje je potrebno da teobromin i kofein postanu bioaktivni).
Hershey čokolada je u 61% slučajeva dovela do smanjenja žudnje, bela čokolada u 42% i kapsule kakaoa u 16% slučajeva, što jasno ukazuje da smanjenje žudnje za čokoladom zavisi od svih komponenti koje čine čokoladu – uključujući ukus i osećaj teksture i topljenja u ustima, a ne samo od bioloških efekata njenih hemijskih sastojaka. Međutim, još uvek ne znamo šta tačno čini čokoladu toliko primamljivom s obzirom da kakao sadrži na stotine različitih hemikajila i sastojaka koji prožimaju njen miris, ukus i teksturu.
Kao što smo već rekli na početku, dopamin pomaže da zapamtimo pozitivna iskustva koja će osigurati i unaprediti naš opstanak. Kada se stvori asocijativna povezanost između prijatnog iskustva i čokolade, dopamin stvara blagi talas iščekivanja „nagrade“ (craving ili žudnju) dok posežemo za čokoladom, osećamo njenu aromu ili na samu pomisao na čokoladu. Ako uživate dok jedete čokoladu, svaki put kada je jedete učvršćujete dopaminski odgovor, kao i obrazac ponašanja koji omogućuje da ponovo iskusite osećaj za kojim žudite. Možda se nećete sećati kada ste prvi put probali i zavoleli čokoladu, ali vaš mozak hoće, zahvaljujući hipokampusu. Verovatno niste morali da naučite da volite čokoladu jer senzorno iskustvo je urođeno, biološki determinisano, ali sigurno ste dobijali čokoladu kao poklon, nagradu ili čast, za praznike, rođendan i slične prilike, na osnovu čega se stvorila pozitivna povezanost između prijatnog iskustva i ove namirnice.
Tokom života učimo da je čokolada nešto lepo i prijatno što donosi zadovoljstvo, a porodica, prijatelji i mediji učvršćuju to učenje. U februaru, mesecu u znaku Dana Zaljubljenih dobijamo jasnu poruku (naročito žene) da se čokolada izjednačava sa ljubavlju. Dopaminski sistem pamti ova iskustva i aktivira sećanja i poruke kako bi osigurao produženje vrste jer, sa evolutivnog stanovišta, ljubav vodi ka seksu, seks vodi ka potomcima, a potomci omogućuju prenošenje gena, što na kraju obezbeđuje opstanak vrste.
A šta je sa emocijama? Kakva je njihova uloga kada je craving u pitanju? Emocije su samo jedan deo onoga za šta je mozak zadužen u datom trenutku. Na primer, u frontalnom režnju se nalazi centar za izvršne funkcije koje usmeravaju i organizuju ponašanje. Ali, kao što se mišić zamori tokom izlaganja fizičkom naporu, tako se i izvršne funkcije s vremena na vreme prezasite informacijama iz spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, zbog čega dolazi do pada efikasnosti.
Naučnici su otkrili da se u stanju kognitivnog zamora, recimo kada se od njih traži da zapamte mnogo brojeva odjednom, ljudi ponašaju impulsivnije i biraju hranu koja je kalorijski zasićena. Ovo se dešava iz dva razloga: prvi razlog je to što mozak troši veću količinu glukoze jer mu je potrebno više energije za rad, i drugi, kada su izvršne funkcije zasićene kognitivnim sadržajem, ne ostaje dovoljno prostora za pažljivije razmišljanje o hrani. Isto važi i za emocionalni sistem – ukoliko je izložen provokativnim stresnim okolnostima, recimo prilikom razgledanja fotografija sa naglašenim emotivnim sadržajem, dolazi do pada kognitivne efikasnosti na testovnim zadacima.
Kako da se nosimo sa žudnjom? Psiholozi savetuju da umirite um koliko god je moguće pre nego što posegnete za hranom. Odvojite nekoliko minuta da se distancirate od svega što ste prethodno radili i razmišljali pre nego što posegnete za hranom ili se impulsivno prepustite žudnji. Naravno, to neće u potpunosti eliminisati žudnju, ali će osloboditi mentalni prostor za pažljivije donošenje odluke o obroku.
Ako se odlučite za čokoladu, konzumiranje bez žurbe produžava užitak u slatkom zadovoljstvu koje ova namirnica pruža jer je celokupna pažnja fokusirana na taj trenutak. Ukoliko želite da odvratite sebe od čokolade i ne podlegnete cravingu, meditiranje ili fizička aktivnost mogu da budu korisni jer menjaju hemiju mozga.
Ako jabuka ili voćni sok može da vas zasiti, velika je verovatnoća da će kroz vaš mozak prostrujati hemijske materije koje će izazvati osećaj prijatnosti. Ako možete da izdvojite desetak minuta za brzu šetnju, u mozgu će se stvoriti brojne promene na hemijskom nivou koji će doprineti da osećate zadovoljstvo i ublažite žudnju u značajnoj meri – iako niste uzeli hranu.
Izvor: https://bit.ly/1S6Obno